Za Vanju Simic iz Doboja odluka da prestane pušiti je jedna od najvažnijih u životu. Kaže da je za to potrebna samo jaka volja, i ništa više. „Svakodnevno sam pušila od sedmog razreda, s tim da u osnovnoj i u srednjoj školi nisam bila toliko aktivan pušac jer sam se dugo godina bavila sportom. Ali po završetku sportske karijere, nastavila sam sa pušenjem baš ozbiljno. Pušila sam kutiju cigareta dnevno“, prica ona. Prema istraživanju koje je provedeno u RS, svaki treci odrasli gradanin tog entiteta je pušac. Prosjecni pušac popuši dnevno kutiju cigareta. Slicni podaci su i na nivou BiH iz cega proizlazi da u BiH ima oko milion odraslih pušaca. Uz prosjecnu cijenu kutije cigareta od 1,5 KM, dolazimo do podatka da bh. gradani godišnje potroše 540 miliona maraka na cigarete. Tom broju treba pridodati i sve veci broj maloljetnih pušaca koje ova statistika nije obuhvatila. Iako ne puši vec skoro pet mjeseci, Vanja kaže da se još uvijek pojavljuje želja za cigaretama. „Naravno da mi se pojavi želja! Iskreno! Preko dana ne, ali u vecernjim satima, da!“. Vanja kaže da je pomoc strucnjaka u procesu odvikavanja i savjetovanje za nju bilo od velike važnosti.
Puno pušaca ne želi da prestane pušiti
Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: U RS je posredstvom Ministarstva zdravlja u toku veliki projekat savjetovanja pušaca kroz domove zdravlja kako da prestanu da puše. A zahvaljujuci doktoru Marinu Kvaterniku, epidemiologu sa Instituta za zaštitu zdravlja RS u regionalnom zavodu Doboj, od 2002. godine u RS se sistematski vrši obuka zdravstvenih radnika u savjetovanju pušaca koji žele prestati da puše. Uz pomoc Švajcarske vlade je od te godine do danas obuceno oko 1.100 zdravstvenih radnika iz domova zdravlja RS. Oni se obracaju svim pacijentima koji bilo kojim povodom dolaze u domove zdravlja i pitaju ih da li su pušaci, i ako jesu, da li žele da prestanu. „To je sada jedna snaga da smo time u stvari na podrucju cijele RS obezbijedili jednaku dostupnost ovom vidu zdravstvene zaštite svom stanovništvu u RS“, istice doktor Kvaternik. Daliborka Pejic iz Doma zdravlja Doboj, objašnjava kako sistem funkcioniše u praksi. „Prosto smo obavezni da svakog pacijenta pitamo za njegov pušacki status. Pitamo ga da li je voljan da prestane i kad je voljan da prestane. Na osnovu toga procjenjujemo koliko cemo mu vremena posvetiti i kakav cemo mu savjet dati. Imamo i neke pisane materijale i prema njihovom stepenu motivacije odlucujemo šta svakom pacijentu treba dati“.
Bildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: U BiH ima milion odraslih pušaca
Doktorica Pejic kaže da ljudi reaguju razlicito. „Odziv je razlicit. Ima ljudi kojima se to jako dopada, prosto su iznenadeni da mi sad pocinjemo razgovarati sa njima o tome, a ima i onih koji to jednostavno ne prihvataju. On puši, on ne razmišlja o tome, on ne želi da prestane, i mi moramo ispoštovati njihovo mišljenje i njihovu odluku“, navodi ona. Doktor Kvaternik kaže da ce tokom ove godine biti provedeno opsežno istraživanje kako bi se vidjelo kolika je efikasnost ovog programa. Prema prvim procjenama sa terena, rezultati su zadovoljavajuci. Prema njemu, najveci problem predstavlja porast broja maloljetnih pušaca. Iako postoji zakon koji zabranjuje prodaju duvana maloljetnim licima, zakon se nedosljedno sprovodi. „Nažalost, tu je problem što se on nedosljedno primjenjuje. Evo, da sada probate neko maloljetno lice da pošaljete da kupi cigarete, malo gdje ne bi uspio da ih kupi“, kaže. Doktor Kvaternik istice da društvo još uvijek ne prilazi tom problemu dovoljno ozbiljno. „Pa nažalost mi kada je u pitanju duhan, slicno kao i kod narkomanije i alkoholizma, idalje radimo istraživanja i konstatujemo kako je to loše, frapirani smo podacima, ali malo radimo intervencija, malo radimo na sistematican nacin“.
